Imali su ljudi decu i ranije, jer da nije tako ne bih ni ja sad ovo pisao, ali u doba društvenih mreža novopečeni roditelji ponašaju se kao da se to nikad do njih to nije dešavalo, da su oni pioniri roditeljstva, prosvetljene individue koje se predstavljaju narodu s “mama” i “tata”… Jezivo.
Ne mogu da odolim da ne napišem “čast izuzecima”, ali stvarno ih je malo. Nego, oni nisu tema. Tako recimo imamo tu razne situacije, uglavnom kad su majke u pitanju. Čuj, uglavnom, pa u 99% slučajeva. Gde se i one mogu svrstati u slučajeve – hehe nisam odoleo već drugi put u ovom tekstu. Delim te mamike (pročitah negde na Tviteru taj izraz i dopao mi se), na dve grupacije – Fejsbuk i Instagram mamike.
Koje su gore, iskreno, to je teško reći, ali prednost još uvek imaju one s Fejsa. Ipak su mi statusi, u kojima one prosipaju svu novostečenu mudrost, krvavi. U svakom smislu, uglavnom mi teraju krv na oči. Sad ti one tu odmah znaju kako su deca najveće bogatstvo, kako mi koji ih (još uvek) nemamo ne znamo šta propuštamo, te da se okanemo svih poslova kojima se bavimo i bacimo se na produžetak vrste… I da smo kukavice ako izrodimo manje od jednog deteta.
Stoj! Znam te puško, dok si pištolj bila! Sećamo te se dok si se čekirala po beogradskim splavovima, vucarala se s ko zna kim, pila na ko zna čiji račun ili na svoj što je još bolje, a onda si našla nekog ko može da šljaka za dvoje, provela koju godinu s njim u vezi, možda zatrudnela i slučajno, pa rešila da ideš u klabersku penziju. Ako, podržavamo! Sve mi to podržavamo, volimo što se leči bela kuga i što je manje nudilja napolju, to je i bolje i mirnije živeti na ovom svetu. Naravno, rade to i one kojima ne stoje kojekakve etikete koje su uglavnom same zaslužile, a rade bogami i muškarci, rade i te kako. Mada, žene baš dominiraju u svemu što predstoji u nastavku, provuče se poneki “tatin kuronja”, ali retko Bogu hvala.
Objava za objavom… Fejsbuk statusi, Instagram storiji gde nema lepšeg deteta od tvog, gde je porodica nešto najvažnije, gde šalješ fotografije svoje dece prijateljima, rodbini, poznanicima, možda i na slučajno odabrane kontakte na Vajberu, ko zna, to niko ne zna jer to kad krene ne može da stane… A morate stati, ako Boga znate, znamo da dete nije baš toliko sposobno da “slučajno” pošalje nešto, pošto samo želi da ga presvučete kad se upiša i usere i da mu date da jede kad je gladno, zabole ga baš za telefone, aplikacije, društvene mreže i slično. Umereno, bre! Svi mi volimo da vidimo lepo detence koje radi nešto smešno, ali zaista, bili roditelji ili ne, volimo i da pričamo o nekim drugim temama. Poznajem roditelje, novopečene dabome, koji dođu s detetom, pa bukvalno odgovore samo ako ih nešto pitaš o tom detetu. Ono preostalo vreme i dalje su ljudi koji su bili pre roditeljstva.
Isto tako, većina nas planira da se, što bi rekle naše estradne zvezde, ostvarimo kao roditelji. Možda sad nismo spremni, možda nemamo uslove za to bilo koje vrste, možda neko ima i problem zdravstvene prirode… I ne volimo da nas neko požuruje, naročito ne u nečemu tako važnom. Niste vi ništa pametniji postali kad ste izrodili tu decu, neka su živa i zdrava, samo odgovorniji… A i to je jedno veliko “možda”, da se ne lažemo. Tako da, kao što rekoh, umereno samo, kao i u svemu ostalom, jer neke od nas baš jako mrzi da slušamo, gledamo, prisustvujemo takvim ispadima (ne znam kako drugačije to nazvati) i spasite sebe sledećeg koraka u koji ste već uvučeni – komentarisanje tuđih objava (najgore ispod onih medijskih) u maniru JA SAM RODITELJ, JA ZNAM.
Bogami, nemate pojma. Niti ćete nas naučiti. Naučićemo sami kad budemo trebali, ako budemo trebali.
Unapred zahvalan, budući tata.
Facebook
Twitter
Instagram
RSS