Svim srpskim Tviterašima koji su isprozivali ovu sliku – stidite se

Volim Tviter, na njemu i od njega živim i na njemu radim, ali sada smo stvarno promašili mnogo više od svojih 140 karaktera. Neda Ukraden je napravila jednu sliku. Ne, ne onaj famozni selfi sa Usnijom Redžepovom koja leži na poslednjoj postelji. Oko te slike ste imali puno pravo da dižete i frku i obrve. Novu sliku. Sliku na kojoj Neda stoji na Sajmu knjiga. Neko se našao prozvanim i pozvanim da kaže kako Neda nema tamo šta da traži.

Kao prvo, Neda Ukraden ima dva fakulteta. Kao drugo – sve i da nema nijedan, da je iz štale pobegla svako, ama baš svako ima pravo da čita. Na Sajam knjiga se ne ulazi tako što pružiš diplomu Kembdidža nego tako što daš ulaznicu koju si, ako si neki student, već uračunao u svoj budžet i razmišljaš kako da nahvataš popust da ti se i plaćanje ulaznice nekako isplati. Ne samo što gledamo ljude koji nijednu knjigu nisu pročitali nego sada prozivamo i one koji bi da čitaju. Kija Kockar je objavila knjigu, Zorannah, pa čak i pas Paris Hilton. Je l ta knjiga ima publiku? Ima.

Je l se to prodaje, prodaje se. Je l dno? Dno. Kako se to rešava? Ne tako što vređate decu koja skiče čekajući da im Kije ovoga sveta potpišu bljutavu beletristiku. Ne. Nego tako što tu decu, kada su već došla, provedete kroz štandove. Pokažete im nešto drugo. Zainteresujete ih prvo za kratke priče, pa za nešto malo ozbiljnije i duže, pa za epsku fantastiku ili uostalom za ono što se njima sviđa. Ne vređate ih što ne znaju. Ne namećete im ono što vi volite ili želite. Umesto toga ljudi su tobože ljuti što je Neda stala da ukalja sveti itison hale. Sve doktor do doktora.

Šta je sledeće – šta će moj komšija Bora na utakmici kad svi znamo da ima šećer i ne može da trči. Šta ima tvoja tetka da gleda serije kada znamo da je muž ionako ostavio, šta će tvoja rođaka na svadbi da se veseli kad je pre 15 godina ostala udovica. Sramota. Šta briga druge ljude šta će ko bilo gde.
Najjači su mi oni koji komentarišu “vidi ovaj kao čita a čita samo ‘Alhemičara’ od Paola Koelja”. Pa? Neka ljudi čitaju šta im prija. Sajam knjiga treba da bude utočište za svakoga i raskoš misli. A onog momenta kada neko kaže ko sme da misli uskoro će govoriti i ko sme šta da misli. A onda je poenta knjige nestala. Onda nam ostaje samo sajam gde su svi na sniženju.