Bliži se desetogodišnjica od kada nas je napustio patrijarh srpski gospodin Pavle, a mi vam delimo mudrosti po kojima se valja upravljati ma iz koje zemlje bili. Ovo su misli jednog velikog čoveka za sreću i blagostanje.
„Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osimlj*bavi. Što je više dajete, više je imate“.
„Ne zaboravimo nikada da je zlo uvek kratkog veka i samo naizgled uspešno i blistavo. Zato na zlu, lukavstvu, prevari, ne treba zasnivati ništa, pogotovo ne život“
„Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi“.
„Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi“.
„Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje“.
„Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja“.
„Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli“.
„I sebi i drugima kažem: mene može da ponižava ko god hoće, al’ da me ponizi nema čoveka na ovom svetu, sem jednog, a to sam ja. Kad to zna, čovek ima stabilnost“.
„Nema čoveka bez greha, niti bez dobrog dela“.
„Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi“.
„Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba. A osim toga, obdaren je još i slobodom. Čovek može onako kako Bog hoće a može i suprotno. Jer, što kaže naš filozof Koža Knežević, „čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi“. Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas“.
„Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena neo*no*i se na Boga. Na Njega seo*no*i večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti“.
„Kada bi se svi držalilj*bavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje odlj*bavi – jer,lj*bav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja“.
Facebook
Twitter
Instagram
RSS