Roman prvenac Ognjena Avlijaša “Šetač u stroju”: Knjiga o ljudima i ljubavi u vremenu koje želimo da zaboravimo

Roman prvenac Ognjena Avlijaša “Šetač u stroju” još se nije zvanično pojavio u knjižarama, ali već je postao “knjiga o kojoj se priča” na društvenim mrežama.

Pisac, po profesiji advokat, svojim britkim perom pomešao je razne stilove pisanja i sklopio ih u jedan prepoznatljiv – svoj.

Knjiga puna zapleta, intriga, ispovesti, ljubavnih elemenata i priča o onim vremenima o kojima je reč mogla biti pogubna poput metka.

Prodaja  romana zvanično počinje od ponedeljka, 2. jula, i to u Srpskoj književnoj zadruzi i Aleksandar Belić (Studentski trg), Beograd,  a ako želite da je naručite poštom, možete putem društvene mreže Fejsbuk kontaktirati Radoslava Jokića, dok je za Bosnu kontakt osoba Stefan Močević.

Pročitajte jedan prelepi odlomak ovog romana:

“Njen đubretarac ostao je kao ostrvo na belom tepihu, krajevi moje vijetnamke doticali su ga i pravili most ka stolu, na kome je ostavila belu majicu kao zastavu koja označava predaju. Među prstima osetio sam ostatke njenih naušnica, koje su pale nečujno na pod. Nema veze, tražićemo ih. Ujutro.

Ugrizla me za usnu, jako i nežno u isto vreme. Slatkim bolom platio sam otvaranje vrata spavaće sobe.

Ogroman bračni krevet i do njega jedan samački.

Ostaće i večeras sam.

Obrglila me nogama oko struka. Pali smo na dušek kao pokošeni.

Dlanovi su joj goreli na mojim obrazima. U polumraku njene oči su mi bile svetiljka. Svetiljka za moje prste.

Zar se pamuk ovako lako cepa?

Bili smo jedno!

Ako postoji trenutak kada sam bio najbliže raju – to je onda bio njen uzdah.

Voleli smo se, i voleli, i voleli. A onda je zaspala.

Hteo sam da ostanem budan ove noći. Gledao sam je. Okrenutu na bok, prema meni, sa rukom pod glavom; kovrdžava kosa razbacana svuda po kao sneg belom jastuku.

Njena koža miriše na jagode.

Kružio sam svojim jagodicama po njenim ramenima – ostavljajući nevidljivu tapiju koja će nekom srećniku nakon mene, kome će se pokloniti zauvek, jasno reći da je prostor od malog mladeža na vratu do lakta savijenog prema meni, sa ispruženim prstićima, samo moj.

Moj i samo moj, premeren mojim usnama od početka do kraja…”