Naučnici na korak od toga sa izvuku DNK izumrlih divova

mudrolije

14. juna 2015.

Britanski naučnici su objavili danas da su na kostima dinosaurusa otkrili nešto nalik crvenim krvnim ćelijama i kolagenskim vlaknima.

Koristeći molekularnu mikroskopiju, istraživači su analizirali fragmente kostiju dinosaurusa koji su živeli pre oko 75 miliona godina, u doba Krede.

Fosili su bili u tako lošem stanju da je bilo nemoguće tačno odrediti kojem tipu životinja su tačno pripadali, objasnio je za AFP koautor studije Serđo Bertako sa Imperijalnog koledža u Londonu.

Među uzorcima su bili kandže dinosaurusa mesoždera, nekoliko kostiju nožnih prstiju dinosaurusa seratopsida i hadrosaura kao i fragmenti rebra jedne nepoznate vrste ovih praistorijskih džinova.

Sve kosti su pronađenje pre oko 100 godina u Parku dinosaurusa u Alberti, u Kanadi, a danas se čuvaju u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.

– Pronašli smo strukture koje bi mogle da budu originalne crvene krvne ćelije pojedinih dinosaurusa kao i druge strukture za koje sumnjamo da su originalna kolagenska vlakna – rekao je Bertako.

Prethodnim istraživanjima na kostima dinosaurusa pronađeni su tragovi organskih materija, ali samo na izuzetno dobro očuvanim fosilima, do kojih se veoma retko dolazi.

– Ovim dokazujemo da je daleko veća verovatnoća nego što se mislilo da se na fosilima pronađu organske materije, barem na mikroskospskom nivou – objasnio je Bertako.

Naime, do skora se verovalo da molekuli proteina ne mogu da opstanu duže od četiri miliona godina.

Bertako i njegov tim su koristili specijalni mikroskop sa snopom teških atoma koji pravi nanometrijske rezove na uzorku.

– Mikroskop ima i robotsku ruku sa mikro iglom koja se može koristiti za uzimanje i premeštanje stvari unutar mikroskopa – objasnio je naučnik.

– Kombinacijom snopa i igle, u mogućnosti smo da zasecamo sićušne deliće fosila i obavimo analize kako bismo eventualno našli fragmente aminokiselina – dodao je on.

Naučnici su nameravali da analiziraju pukotine koje su nastale raspadanjem organskog materijala, a pronašli su strukture za koje pretpostavljaju da su crvene krvne ćelije kao i vlakna slična kolagenu, proteinu koji gradi vezivna tkiva kod životinja.

– Bilo smo potpuno zatečeni! – naveo je Bertako, dodajući da su potrebni dodatni dokazi da bi se potvrdila priroda tih struktura.

– Uopšte nismo očekivali tako nešto. Dugo nam je trebalo da shvatimo šta smo zapravo videli – kazao je on, ističući da su on i njegov tim uporedili ovo drevno meko tkivo sa uzorkom krvi ptice emu i ustanovili neverovatne „sličnosti“.

Dinosaurusi su daleki preci današnjih ptica, te se naučnici nadaju da će pomoću ove vrste istraživanja otkriti kako i kada su se hladnokrvni gušteri preobrazili u toplokrvne ptice brzog metabolizma.

Otkriće do kog su Bertako i njegov tim došli je značajno po tome što ukazuje da je prezervacija ovog tipa mekog tkiva uobičajenija nego što se dosad mislilo.

– Ne mogu ni da zamislim šta bismo sve mogli da pronađemo u budućnosti – istakao je Bertako.

Što se, pak, mogućnosti otkrića DNK dinosaurusa tiče, biće potrebno još puno istraživanja pre nego što naučnici budu u stanju da kažu da li je to izvesno ili ne, naveo je on.

(B92.net)