Nas je možda najbolje objasniti kroz nauku i formule
I svaki put kad odeš, mogu ti reći istinu koja se spoznaje kada nam leđa krenu u suprotnim pravcima
Svet počinje da se dešava iz crvene tačkice na tvome čelu i iz mog šetajućeg levog oka
Iz zagrljaja
Iz dodira
Iz najnaivnijeg mogućeg držanja za ruke,
Ljubav se šunja između naših prstiju
I sasvim sigurno raste oko naših spojenih tela
Kao čaura nas obmotava, mumificira za neke buduće generacije restauratora,
Mali smo mi da shvatimo šta sada imamo
Koliko je ljubav veća od nas,
Znaš, proveo sam nekih pet hiljadu dana tvrdoglavo tvrdeći da je strast najbitniji točak u čoveku
Motor lokomotive, ali pored tebe sam saznao da je ona samo spori parobrod sa Misisipija
I da je ljubav, ona najčistija, oprana i protkana ćutanjem dok se dvoje samo gledaju u oči
Brža od misli, treptaja oka i gluposti koja se izgovori posle sedme čaše jake i loše rakije,
Da ta ljubav proizvodi više energije više nego svi poznati i još uvek nepoznati izvori energije zajedno
I da se njena snaga još ne može izračunati jer nema oznaku ni formulu
Niko je još nije preneo na papir, mislim, , kako svesti sve to na jednačinu,
Pa i kada bi se i moralo, najverovatnije bi to izgledalo ovako
„Količina ljubavi je jednaka jačini zagrljaja, a obrnuto proporcionalna mirisu kose tik ispod vrata“
Nikada nisam bio neki matematičar, još manje fizičar, al mislim da se tako možda može definisati,
Ako sam pogrešio, neka me izvinu svi ljubitelji jednačina i brojeva
Bitno je samo to da mi razumemo dok rastemo i dok se jedno sa drugim srastamo u našoj savršenoj čauri.
Autor: Stevica Rajčetić
Fotografija: Pixabay
Facebook
Twitter
Instagram
RSS