Nas je možda najbolje objasniti kroz nauku i formule
I svaki put kad odeš, mogu ti reći istinu koja se spoznaje kada nam leđa krenu u suprotnim pravcima
Svet počinje da se dešava iz crvene tačkice na tvome čelu i iz mog šetajućeg levog oka
Iz zagrljaja
Iz dodira
Iz najnaivnijeg mogućeg držanja za ruke,
Ljubav se šunja između naših prstiju
I sasvim sigurno raste oko naših spojenih tela
Kao čaura nas obmotava, mumificira za neke buduće generacije restauratora,
Mali smo mi da shvatimo šta sada imamo
Koliko jelj*bav veća od nas,
Znaš, proveo sam nekih pet hiljadu dana tvrdoglavo tvrdeći da je strast najbitniji točak u čoveku
Motor lokomotive, ali pored tebe sam saznao da je ona samo spori parobrod sa Misisipija
I da jelj*bav, ona najčistija, oprana i protkana ćutanjem dok se dvoje samo gledaju u oči
Brža od misli, treptaja oka i gluposti koja se izgovori posle sedme čaše jake i loše rakije,
Da talj*bav proizvodi više energije više nego svi poznati i još uvek nepoznati izvori energije zajedno
I da se njena snaga još ne može izračunati jer nema oznaku ni formulu
Niko je još nije preneo na papir, mislim, , kako svesti sve to na jednačinu,
Pa i kada bi se i moralo, najverovatnije bi to izgledalo ovako
„Količinalj*bavi je jednaka jačini zagrljaja, a obrnuto proporcionalna mirisu kose tik ispod vrata“
Nikada nisam bio neki matematičar, još manje fizičar, al mislim da se tako možda može definisati,
Ako sam pogrešio, neka me izvinu svilj*bitelji jednačina i brojeva
Bitno je samo to da mi razumemo dok rastemo i dok se jedno sa drugim srastamo u našoj savršenoj čauri.
Autor: Stevica Rajčetić
Fotografija: Pixabay
Facebook
Twitter
Instagram
RSS