Let bez krila liči na sreću u živom blatu

mudrolije

20. decembra 2017.

Prvi poljubac je bio kao da neko isisava nebo iz mene
Uplašenom dečaku zaboravljena godina
Je pola života zalepljena na prljavom zidu
Nisam imao izbora sem da ti dam svoje nebo
Nisam imao izbora sem da sam nacrtam izbor
I da ti kažem da idem
Jer u svetu bez neba ne umem da dišem
U svetu ljubljenja ne mogu da govorim
I ne umem da pišem

Prvo pijanstvo je bilo kao da neko isisava nebo iz mene
Uplašenom momku nametnuti prezir
Je kao odrastanje bez oca
Kao prvi poljubac poklonjen mrtvom kamenu
Nisam imao izbora sem da sam nacrtam izbor
I da popijem tu flašu do kraja
Jer u svetu bez kraja
Ne mogu da se setim raja
Ne mogu da ljubim
Ni da se rodim i umrem

Prva poseta smrti mom domu
Je bila na prašnjavom putu
Kuda horde obesnih prelaze iz sobe u kuhinju
I to je bilo kao da neko isisava moje nebo iz mene
Uplašenom momku nezvani gost
Je više od neprijatnosti umrljane lošom šminkom
Kao pesma koju ne prati niko u vojsku
Kao prazna flaša samoće u ponoć
Kao poljubac kojeg poklonih nepoznatom mrtvaku
Kao poziv u pomoć
U zemlji gluvih
Nisam imao izbora
Sem da sebi nacrtam izbor
I da zaplačem
I iscrtam suze na obrazima umornim od šamara
U svetu bez suza ja ne mogu da se smejem
U svetu u kom se ne smejem
Ja ne mogu da popijem flašu do kraja
Ja ne mogu da ljubim niz prašnjavi drum
Kad je leto ja ne mogu da sijam
Kad je zima ja ne mogu da vejem

Prvi put kada sam ukrao
Je bilo kao da neko isisava nebo iz mene
Za jednog uplašenog momka
Je bilo kao kao da me krivica čeka
Gola u krevetu koji se razmešta za nepozvane goste
Kao prvi poljubac
Duboko u zadahnom grlu večitog pijanca
Prvi put sam ukrao deo tvog života i
Sakrio ga u limenoj lutki izbačenoj
Iz raja mog detinjstva
Ja nisam imao drugog izbora
Sem da sam sebi nacrtam izbor
I da ti na nekom jeziku večitih krivaca kažem izvini
Ja ne umem da živim stavljajući masku hrabrosti na lice
Kada želim da mi je lice čisto
Ja ne umem da živim gutajući bombone sreće
Kada mi je prazna flaša i
Kada sam poljubac poklonio drvetu na čijoj grani
Visi kanap
Ja ne umem plakati kada mi se ne plače
Ja ne umem skakati kada mi se ne skače

Prvi put kada sam ubio osećao sam se
Kao da neko isisava nebo iz mene
Za jednog uplašenog čoveka
To je kao starenje sazidanog u pustoši
Kao naopaka molitva i smejanje sa neba
Sopstvenoj nespretnosti
Nisam imao drugog izbora osim
Da sam sebi naslikam izbor na nebu izmedju rešetaka
I da probam da oživim mrtvo
Da poljubim u usta mrtvo sećanje na bezbrižnost
Ja ne umem da budem zatvoren u praznoj flaši
Dok oko mene sveti cirkus pravi zalihe vazduha
Za buduća pokolenja
Ja ne smem da poklanjam poljupce
Rodbini za rodjendane
Ja bez ičije savesti ne smem da pucam
U živo meso vremena koje stanuje izmedju nas
I zove se nedostajanje

Prvi put kada su me streljali
Bilo je kao da neko isisava nebo iz mene
Za jednog uplašenog čoveka to je
Nepromišljeni život jedne mušice
I gubljenje na kocki tudje kuće
Nisam imao izbora sem da sam nacrtam izbor
I da se predam
Dignem ruke i odem u tišinu vode kojoj je oproštena dubina
Streljali su me u gluvo doba noći
Kada se po običaju
Ne zavodi izvršenje kazne
Streljaće me i sutra
I dogodine i do veka
Sve dok traje nebo u meni
I dok traje sećanje na užasno ubistvo naše ljubavi
Mrtav pijan ja ne smem ljubiti svog dželata
I oko kojem sam ukrao sebe
Živ ja ne smem kucati na vrata
Na kojem piše “ let bez krila liči na sreću u živom blatu“

Autor: Dylan Horman
Foto: Pixaby